Položaj

Zlatibor se nalazi u Jugozapadnoj Srbiji, zauzima teritoriju između koordinata 17˚14 min. i 17˚28 min. IGD, i 40˚36 min SGŠ. Dinarskog je pravca pružanja, odosno SZ-JI. Dužina ovog masiva je 55 km. širina 22 km. dok je njena površina 1016 km². Prostorno je oivičen na severozapadu Kremanskom kotlinom, na severu dolinom reke Sušice i Mačkatskom površi, na jugoistoku planinom Murtenicom i na jugu rekom Uvac. Takođe mu pripadaju podgorja koja predstavljaju prelaz prema Tari.


Klima

​ Klima na Zlatiboru je alpska i subalpska sa karakterističnim obeležjima. Leta su prijatno topla sa svežim noćima, a zime dosta duge, relativno jake sa obiljem padavina. Sneg pada od oktobra do maja, nekad sa kraćim a nekad sa dužim prekidima, i zadržava se na tlu u proseku 100 dana. Iako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni Celzijusa podnošljive su zbog prisustva vetrova koji se nad planinom ukrštaju u čuvenu " ružu vetrova " koja sa produktima četinarskih iglica blagotvorno deluje na ljudski organizam. Zlatibor nema mnogo vetrovitih dana i zabeležen je prosek od 56 dana u godini. Vlažnost vazduha varira zavisno od padavina, a merenja su pokazala da ona iznosi u proseku do 60%. Klimatski uslovi na Zlatiboru se manifestuju kao umereno brdsko-planinsko podneblje modificiranog subalpskog obeležja sa svojim poznatim karakteristikama, relativno toplim letima i ne preterano oštrim zimama, no što je posebno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacija), prosečno blizu 2000 sati godišnje. Najveći broj sunčanih sati zabeležen je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), a najmanji u decembru (75 sati). Svi navedeni klimatski uslovi i obeležja ukazuju da postoje izuzetii uslovi za razvoj zdravstvenog i sportsko rekreativnog turizma.


Veruje se da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Naučno ime bora je PINUS SILVESTRIS VARIEGATA ZLATIBORICA.

Druga legenda kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i za njih je bor bio zlata vredan. U priči su ga uvek hvalili: "Zlatan je to bor! 

Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata.

Zlatibor